Kvalitet vazduha merne stanice cacakuzivo

Details

Category: Marketing

Published: Friday, 01 January 2021 00:01

Hits: 5031

Kvalitet vazduha - merna stanica Čačak (cacakuzivo):

https://www.iqair.com/serbia/central-serbia/cacak/cacakuzivo

#1 air quality app

Merna stanica cacakuzivo za praćenje kvaliteta vazduha koristi high-tech laserske senzore za merenje čestica PM2.5 u stvarnom vremenu, koje je jedan od najštetnijih zagađivača vazduha.

Brojka koju vidite na aplikacijama zapravo predstavlja indeks kvaliteta vazduha (air quality index, AQI) i služi da podatke o trenutnim koncentracijama zagađujućih materija u vazduhu (koje se mere u mikrogramima po metru kubnom) „prevede“ u skalu jednostavniju za razumevanje, kojom bi se ocenilo trenutno stanje kvaliteta vazduha na određenom području.

Vrednosti na skali se mogu kretati od 1 do 500, a kvalitet vazduha je podeljen u šest kategorija, od zelene – dobre, do bordo, koja je ocenjena kao opasna:

1. 0-50 Zelena – dobar kvalitet vazduha - Kvaliteta vazduha smatra se zadovoljavajućom, a zagađenje vazduha predstavlja mali ili nikakav rizik

2. 51-100 Žuta – umereno dobar kvalitet vazduha - Kvaliteta vazduha je prihvatljiv; Međutim, za neke zagađivače može biti umereno zabrinjavajuće zdravstveno stanje za vrlo mali broj ljudi koji su neobično osetljivi na zagađenje vazduha. Aktivna deca, odrasli i osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, trebalo bi da ograniče produženi boravak na otvorenom prostoru.

3. 101-150 Narandžasta – vazduh koji je nezdrav za osetljive grupe - Članovi osetljivih grupa mogu imati zdravstvene posledice. Opšta populacija verovatno neće biti pogođena. Aktivna deca i odrasli, a osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, treba da ograniče produženi napor na otvorenom prostoru.

4. 151-200 Crvena – nezdrav vazduh - Svako može početi da oseća zdravstvene tegobe; članovi osetljivih grupa mogu imati ozbiljnije zdravstvene posledice. Aktivna deca, odrasli i osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, trebalo bi da izbegavaju produženo zadržavanje na otvorenom; svi ostali, a posebno deca, trebalo bi da ograniče produženi boravak na otvorenom prostoru.

5. 201-300 Ljubičasta – veoma nezdrav vazduh - Zdravstvena upozorenja o hitnim uslovima. Čitava populacija će biti pogođena. Aktivna djeca i odrasli, i osobe sa respiratornim bolestima, kao što je astma, treba izbjeći sve napore na otvorenom; svi ostali, posebno deca, treba da ograniče napor na otvorenom prostoru.

6. 301-500 Bordo – opasan vazduh - Zdravstveno upozorenje: svako može doživeti ozbiljnije zdravstvene efekte. Svako treba da izbegne sve napore na otvorenom.

Veće vrednosti indeksa odgovaraju i većoj zagađenosti vazduha, dok vrednost 100 uglavnom predstavlja zvaničnu granicu za određenu zagađujuću materiju nakon koje se smatra da je vazduh zagađen.

Objašnjavanje konkretnih zdravstvenih posledica trebalo bi ostaviti lekarima, ali recimo da bi svi trebalo da izbegavaju dužu fizičku aktivnost na otvorenom kada indeks počne da se približava brojci od 150 i da iz narandžaste prelazi u crvenu, dok bi oni sa bolestima disajnih puteva to trebalo da urade i znatno ranije.

Srpska Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) koristi nešto drugačiji indeks za ocenjivanje kvaliteta vazduha, međutim, kada govorimo o zagađenju najsitnijim PM2,5 česticama (koje najviše pratimo tokom zime), granične koncentracije za različite kategorije su slične. Razlika je u semantici. Tako biste, na primer, pri koncentraciji PM2,5 od 45µg/m3 na SEPA aplikaciji pročitali da je vazduh prihvatljiv, dok bi na AirVisualu AQI indeks bio 124 i označen kao nezdrav za osetljive grupe. Kada koncentracija pređe 55µg/m3, oba indeksa kvaliteta vazduha prelaze „u crveno“, pa se prema SEPA metodologiji vazduh tada smatra zagađenim, dok AQI prelazi 150 i smatra se nezdravim.

Šta su PM 2.5 čestice i zašto bi trebalo da se zabrinete?

PM2.5 vrednosti možete pronaći u izveštajima kvaliteta vazduha nekih gradova. Saznajte šta one znače i zašto bi trebalo da pratite njihove vrednosti.

Prema Članu 19 iz Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Sl. gl. RS”, broj 11/10, 75/10 i 63/13) Republike Srbije, u 2020. godini granična vrednost izloženosti za suspendovane čestice PM2.5 iznosi 25 µg/m3, dok tolerantna vrednost iznosi 30 µg/m3. U nastavku teksta možete pronaći tabelu sa zdravstvenim efektima i preventivnim merama koje se odnose na koncentracije PM2.5 čestica u toku 24 časa.

PM2.5 predstavlja čestične materije (particulate matter – PM) koje imaju prečnik manji od 2.5 mikrometara, što znači da su oko 3% prečnika ljudske dlake.

PM2.5, čestice ove kategorije su toliko male da mogu biti viđene samo mikroskopom. One su manje od PM10 čestica – veličine 10 mikrometara i takođe se nazivaju finim česticama, koje u određenim uslovima mogu biti viđene i golim okom. PM2.5 čestice su četiri puta manje od PM10 čestica.

Odakle dolazi PM2.5?

Slika 1 – Ilustracija veličina čestičnih materija u odnosu na dlaku i zrno peska

Fine čestice mogu doći iz više izvora kao što su strujna postrojenja, toplane, individualna ložišta (ugalj – kao najgora vrsta čvrstog goriva), motorna vozila, avioni, gorenje drveta, šumski požari, paljenje njiva, vulkanske erupcije i peščane oluje.

Neke od njih su emitovane direktno u vazduh, dok se ostale formiraju kada gasovi i čestice imaju međusobne interakcije u atmosferi.

Na primer, sumpor-dioksid emitovan iz industrijskih postrojenja reaguje sa kiseonikom i vodenim kapljicama u vazduhu, a zatim formira sumpornu kiselinu kao sekundarnu tvorevinu.

Zašto je PM2.5 opasan?

Pošto su vrlo male i lagane, fine čestice imaju tendenciju da ostaju duže u vazduhu nego teže čestice. Ovo povećava šanse da ljudsko telo ili životinja udahne ove čestice u pluća. Zahvaljujući svojoj maloj veličini, čestice manje od 2.5 mikrometara su sposobne da prođu nos i grlo, te mogu da prodru duboko u pluća, a čak mogu ući i u krvotok.

Istraživanja su pokazala tesnu vezu između izlaganja finim česticama i prevremenoj smrti od kardiovaskularnih ili pulmonalnih bolesti. Fine čestice su takođe poznate po sposobnosti da izazovu ili pogoršaju hronična oboljenja kao što su astma, srčani napad, bronhitis i ostale respiratorne probleme.

Istraživanje objavljeno u Journal of the American Medical Association govori o tome da dugotrajno izlaganje prema PM2.5 može dovesti do taloženja plakova u arterijama, izazivajući vaskularno zapaljenje i smanjenju elastičnosti arterija, što potencijalno može dovesti do srčanog udara ili šloga. Naučnici koji su sproveli istraživanje su procenili da za svakih 10 mikrograma po metru kubnom (μg/m3) povećanja finih čestica u vazduhu, postoji do 8% povećanja smrtnosti izazvanih kardiopulmonalnim oboljenjem ili rakom pluća.

Povezanost između izloženosti trudnica finim česticama i urođenim manama je takođe uspostavljena pomoću nekoliko izveštaja.

Deca, starije osobe i oni koji pate od plućnih i/ili srčanih oboljenja su posebno ranjivi na nepovoljne efekte finih čestica u vazduhu i potrebno je preduzeti specijalne mere kada nivoi PM2.5 pređu zdrave granice.

Kako se zaštititi od PM_2.5?

Kada su vrednosti PM_2.5 na nezdravom nivou, potrebno je da preduzmete sledeće korake kako biste smanjili izloženost i zaštitili svoje zdravlje:

• Ostanite u kući i zatvorite sve prozore i otvore koji omogućavaju zagađenom vazduhu da prodre, ukoliko je moguće.
• Uključite prečišćivač vazduha koji je opremljen sa HEPA filterom. Samo HEPA filter može efikasno da ukloni fine čestice iz vazduha.
• Mnogi filteri vazduha u klima uređajima nemaju HEPA filtere, jer bi njihova prisutnost smanjila protok vazduha, te bi motor klima uređaja morao da radi većom snagom da bi probio vazduh kroz HEPA filter. Ali, klima uređaj je i dalje koristan ukoliko je dotok svežeg vazduha ograničen, jer pomaže pri cirkulaciji vazduha i smanjenju (ili povećanju) sobne temperature.
• Kada je zatvoreno većina ili svi prozori, nemojte paliti sveće, koristiti ili paliti uređaje koji emituju dim ili gas, kako biste sprečili nastajanje štetnih čestica i gasova (kao što je ugljen monoksid).
• Ukoliko većinu svojeg vremena provodite na putevima i vozite pri svim mogućim vremenskim uslovima, potrudite se da pronađete filter za kabinu sa HEPA filterom i aktivnim ugljem. Normalan filter automobila ne može efikasno da ukloni štetne gasove koje emituje saobraćaj.
• Ukoliko je zagađenje vazduha očekivano da traje nekoliko dana, razmotrite opciju da promenite svoju lokaciju gde nema zagađenja vazduha.
• Povećajte otpornost organizma protiv PM_2.5 tako što ćete povećati unos ovih nutrijenata.
• Ukoliko je potrebno da izađete napolje, neka bude kratko, ali nosite zaštitnu masku sa oznakom N95 ili više (jedina maska koja može da filtrira fine čestice) – hirurška maska neće uraditi ništa po pitanju filtriranja vazduha.
• Ako su vrednosti PM_2.5 ekstremno visoke i prelaze 500 μg/m³ – sledite korake ka smanjenju izloženosti > kliknite ovde.

- Mi Prečišćivač vazduha PRO H