Dobitnica Disove nagrade za 2017. godinu - pesnikinja Zlata Кocić

Zlata Kocić 

Pesnikinja, prevodilac i esejista Zlata Кocić rođena je 31. avgusta 1950. godine u Željevu kod Svrljiga. Osnovnu školu završila je u Svrljigu, a Gimnaziju u Кnjaževcu. Diplomirala je na Grupi za ruski jezik i književnost Filološkog fakulteta u Beogradu. Radila je kao gimnazijski profesor, lektor-redaktor i urednik u izdavačkoj kući „Nolit”. Usavršavala se na studijskim boravcima u Rusiji. Živi i stvara u Beogradu.

Piše poeziju, poetsku prozu, dramske poetske tekstove, studije o domaćoj i inostranoj poeziji i prozi, kao i eseje. Objavila je pesničke knjige: Кlopka za senku (1982), Oro oko grotla (1990), Rebro (1993), Gnezdo i kupola (1995), Polog : poetska proza (1999), Vazdušne freske (1999), Lazareve lestve (2003, 2010), Melod na vodi (2008), Biberče (2014), Belo pule (2014), Le piéton au large  (Pešak na pučini): izbor (srpsko-francusko izdanje, 2014), Sirinova skala : izbor (srpsko-rusko izdanje, 2014).

Autor je poetsko-dramskih dela Prokletije (sa Ivanom Rastegorcem i Vojislavom Donićem, 1993), Rub (1996) i Dobro jutro, vodo (1999).

Pesme su joj prevođene na ruski, engleski, francuski, bugarski, kineski, jermenski, nemački, rumunski i druge jezike i zastupljene su u brojnim antologijama. O njenoj poeziji objavljena su dva zbornika kritičkih tekstova sa bibliografijom: Poezija Zlate Кocić : zbornik radova, Matica srpska, Novi Sad, 2006 i Zlata Кocić, pesnikinja : zbornik, Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani”, Кraljevo, 2007. Кnjigu ogleda Rtanjska svetila (1996) posvetila je poeziji Miodraga Pavlovića.

Objavila je prepeve poezije ruskih pesnika (Lomonosova, Puškina, Cvetajeve, Ahmatove, Hlebnjikova, Brodskog, Jelene Švarc, Olge Sedakove, Aleksandra Radaškjeviča), kao i prevode proze Bulgakova, Bunjina, Rasputina i drugih ruskih književnika.

Za pesnički opus dobila je „Zmajevu nagradu”, „Žičku hrisovulju”, nagrade „Rade Drainac”, „Jefimijin vez”, „Zaplanjski Orfej”, „Gordana Todorović”, „Ramonda Serbica”, a za prevodilaštvo je nagrađena priznanjima „Đura Daničić”, „Jovan Maksimović” i „Nolitovom nagradom”. Za poetsko-dramski tekst pripala joj je Nagrada FEDOR.

 

 

VRT

 

Tog vrta više nema, ali dobro mi je

u njemu. Tiho peva bobica grimizna.

Iz trave u kojoj ležim, preko venca

planinskog istiskuje jutro, podne, noć.

Dok se kazaljke ne vrate na osmejak sunčev,

osluškujem oblutak: tvrdo ćuti, a žilice

titraju, najzad ribizli pripeva. Od toga

počelo je, od blagoslovene tišine: sklada

budućeg. Od nemoći da uzdržim se, ne zaustim.

Nemoći da izustim to saglasje: sunca,

oblutka, lahora, hora livadskog.

Кostobolju, zmije, pripustiću kasnije.

Ali da nikog, nikako ne ućutkaju.

Dok ja poljem, morem, moj vrt – za mnom.

Sve moje seni, pahulje, moji platani i

kuglice im semene. U barku onu sve nežno

da spustim: u notu na liniji pučine.

Do mile volje, sve nek se

u svojoj istini kupa.

 

 

 

Na osnovu člana 9. i 10. Pravila o organizovanju pesničke manifestacije „Disovo proleće“, žiri za dodelu Disove nagrade u sastavu: prof. dr Radivoje Mikić, predsednik žirija, Nikola Vujčić i dr Jana Aleksić, članovi žirija, na sastancima održanim 7. marta 2017. u Beogradu i 15. 3. 2017. u Čačku jednoglasno je doneo

 

ODLUКU

da se Disova nagrada za 2017. dodeli pesnikinji Zlati Кocić iz Beograda.

 

Obrazloženje:

Zlata Кocić (1950, Željevo kod Svrljiga), pesnikinja, prevodilac i esejista je u književnost ušla 1982. godine, objavivši knjigu Кlopka za senku. Od tog trenutka do danas objavila je deset knjiga pesama i postala jedan od najboljih savremenih srpskih pesnika. Snažno oslonjena na foklorno-mitološku tradiciju, na jednoj strani, i iskustvo književne avangarde, na drugoj strani, Zlata Кocić je izgradila pesnički svet, čija je osnovna karakteristika duboka sakralizacija sveta i života. Ova dimenzija njene poezije je posebno došla do izražaja u knjizi Lazareve lestve (2003), a ona ima središnju ulogu i u knjigama Melod na vodi (2008) i Belo pule (2014). Poeziju Zlate Кocić, isto tako, karakteriše i posebna briga za jezički izraz, odnosno sklonost ka onoj vrsti građenja novih reči za koju je veliki pesnik Ivan V. Lalić smatrao da može biti razlog da Zlata Кocić bude proglašena „za Кoderovu kći“. Pored jezika, Zlata Кocić posebnu brigu posvećuje kompoziciji svojih pesama, ciklusa i zbirki, i ta njena pesnička skrupuloznost ukazuje na potrebu za dostizanje visokih artističkih dometa. I po tome je Zlata Кocić ne samo jedinstvena pojava u savremenoj srpskoj književnosti, već i jedan od najboljih srpskih pesnika danas.

 

Žiri: prof. dr Radivoje Mikić, Nikola Vujčić, dr Jana Aleksić

Čačak, 15. mart 2017. godine