Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis" Čačak - knjiga nedelje (2016.)

Gradska biblioteka "Vladislav Petković Dis"

9.8.2016.

Knjiga nedelje - OXFORD’S BOOK : Successful People of Serbia

„Retko koji oblik ljudskog stvaralaštva zahteva tako temeljno poznavanje delovanja savremenog čovečanstva kao pretpostavke sopstvenog rada u vremenu i prostoru u kojem živimo, kao što je enciklopedija. Stara i poznata istina jeste da je gotovo nemoguće stvoriti nešto istonski novo i originalno, bez poznavanja tradicije i svih onih pitanja i rešenja koja su najveći umovi postavljali i rešavali unutar određenih misaonih i istorijskih koordinata. Na tragu neumoljivog vremena koje pokušava da zaboravi, suprotstavili smo se rečju na papiru, o delu i stvaralaštvu najuspešnijih pojedinaca Srbije u prvom izdanju enciklopedije Oxford’s Book Successful People of Serbia.

Sažimanje ljudske mudrosti, ljubavi, kreativnosti, nadarenosti, misaone baštine, duhovne i stvaralačke dimenzije pojedinca u jednoj knjizi bilo je moguće kroz elementarno objašnjenje, nepristrasno iznošenje činjenica te vreme i rad stručnog tima urednika, asistenata i samih učesnika projekta, kojima ovim putem zahvaljujem.

Bografska enciklopedija u Evropi ima tradiciju dužu od 150 godina, no sami koreni sežu sve do prvog veka, kada su životopisi uspešnih ličnosti služili kao temelj naučnog rada, a prva takva izdanja nastala su među jezikoslovcima aleksandrijskog razdoblja. Prvo izdanje srpske enciklopedije Oxford’s Book okuplja biografije istaknutih osoba Srbije iz područja kulture, nauke, umetnosti, sporta, politike i svih područja društvenog delovanja kao i njihova originalna dela kroz pisanu reč koja odoleva zaboravu.

Urednicima ovog izdanja biće vrlo korisna sva konstruktivna mišljenja i predlozi, kako bi naredno izdanje potpuno opravdalo svoju namenu.

Pred vama je stvaralačka slika, neponovljiv oblik iskustva, u kojoj se stvarnost ogleda i uvek nanovo rađa“, zapisao je u Predgovoru ove kultne publikacije njen urednik Uroška Tatomir koji je sa svojim uredničkim timom (Jelena Bogdanović, Jelena Stojković, Jovan Petrović, Milan Vračar i Zorica Mihajlović) uspeo da ostvari ovaj ambiciozni izdavači poduhvat.

OXFORD’S BOOК : Successful People of Serbia : Biografska enciklopedija ličnosti u Srbiji od međunarodne, nacionalne i regionalne važnosti (Beograd : Oxford Book Media Solutions, 2016), abecednim redom na 414 stranica sabira brojne znamenite ličnosti Srbije XX i XXI veka. Enciklopedija je rađena po principu Who is Who leksikona koji u Evropi i Americi izlaze kao godišnjaci u velikim tiražima, tako da se bez njih, u vreme razvijene komunikacije i odomaćene demokratije, ne može zamisliti javni život.

Svaka odrednica, shodno pravilima referensne literature, sadrži unificirana pitanja i odgovore: O[Occupation]/Zanimanje ; B[Born]/Rođen(a) ; P[Parents]/Roditelji ; GrA[Great ancertors]/ Značajni preci ; MS[Marital status]/ Bračni status ; CH[Children]/ Deca ; Ca[Career]/ Кarijera ; CO[Company ownewrship] / Vlasništvo i suvlasništvo ; WaCW [Writings and creative works / Dela i stvaralaštvo ; Aw [Awards]/ Nagrade ; Me [Memberships]/ Članstvo ; Ach[Achievementis]/ Dostignuća ; LS [Language skills]/ Jezici ; H[Hobby]/ Hobi ; PMM [Personal magic moments/ Posebni značajni trenuci ; RoS[Reason of Success]/ Tajna uspeha. Dakle, sve ličnosti su potpuno jednako tretirane i po leksikografskoj obradi podataka i po tipografskoj prezentaciji odrednica. Uz pojedine odrednice priložene su i fotografijama u crno-beloj tehnici.

U ovom enciklopedijskom nesentimentalnom nizu relevantnih i izvorno prepoznatljivih činjenica o istaknutim ličnostima javnog života Srbije, zasluženo mesto pripalo je samo jednom Čačaninu, prof. dr Đorđu Đukiću. Bio-bibliografski podataci o dr Đukiću (str. 105-107) preuzeti su iz knjige Sabirnik naučnog dela : bibliografija Đorđa Đukića koju je priredila Milica Baković, a objavljena je 2015. godine kao 19. knjiga u ediciji Zavičajna bibliografija / Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“). Izdavači te publikacije su: Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“ iz Čačka i   Ekonomski fakultet, Centar za izdavačku delatnost iz Beograda. Citiranost ove čačanske publikacije autentičan je dokaz da je Gradska biblioteka utemeljivanjem ove edicije trajno zabeležila i dokumentovala reference o istaknutim ličnostima svoje lokalne sredine koji su kreirali duhovnu i materijalnu postojanost Srba.

OXFORD’S BOOК : Successful People of Serbia nije namenjen samo efikasnoj komunikaciji među savremenicima, već je i trajni dokument vremena i prostora u kome je nastao te je, poput Petrovićevog Sveznanja, Stanojevićeve Narodne enciklopedije : srpsko-hrvatsko-slovenačke, knjiga sa pečatom brojnih sudbina.

Milica Baković

 

18.4.2016.

Knjiga nedelje - Napet šou

Napet šouMarko Šelić Marčelo, književnik i muzičar, predstavnik je mlade generacije autora koja je stasavala 90-ih godina 20. veka u „kući na promaji“ i širila jedan novi retoričan muzički žanr, rep. U tu novu vrstu poezije Marčelo je ušao 1997. godine albumom „De facto” nudeći publici poeziju punu oštrine, gorčine i stava. Nakon albuma „De facto” usledila su još četiri studijska albuma: „Puzzle shock“, „Treća strana medalje“, „Deca i sunce“ i „Napet šou“. Osim „knjigoalbuma“ „Napet šou“ ovaj autor je objavio romane „Zajedno sami“, „Malterego – knjiga prva: Rubikova stolica“ i zbirku objavljenih novinskih članaka pod nazivom „O ljudima, psima i mišima“. Šelić je urednik edicije „Dilan Dog“ u izdavačkoj kući “Veseli četvrtak” koja je najveći domaći izdavač stripova. Osvojio je Nagradu TV Metropolis, Popboksovu nagradu, Nagradu za najboljeg mladog strip esejistu itd. Član je Udruženja književnika Srbije od 2011. godine.

Pregazivši odavno granice žanra iz kojeg je potekao, Marčelo je zajedno sa još pedesetak vrsnih saradnika uobličio devetnaest pesama na albumu “Napet šou” i izdao ih u (do sada retko viđenoj) formi knjige sa diskom.

Ovaj „knjigoalbum“ (muzički album i zbirka savremene poezije) za kratak vremenski period je doživeo šesto izdanje i ogroman uspeh. Кrajnje nekonvencionalno koncipirano, ovo delo osim tekstova pesama i fotografija sadrži kratke eseje koje su potpisali pisci David Albahari, Mihajlo Pantić i Pavle Zelić, reditelj Кokan Mladenović, aforističar Dalibor Đorđević, rok kritičar Petar Janjatović, kolumnista Draža Petrović, mirovni radnik Milan Colić, psiholog i psihoterapeut Vladan Beara i koordinatorka organizacije „Astra“ Elena Кrsmanović.

„Napet šou“ je tematski teška i motivski veoma šarena zbirka. Teme su razne: mito i korupcija, rialiti programi, kič, depresija, otuđenost, ogovaranje, kupljene diplome, male plate, trgovina ljudima, navijačke grupe itd. Za ovo neobično komponovano delo autor kaže da je rialiti šou, ali onaj kome nije cilj odvlačenje pažnje od stvarnosti, već sama stvarnost. A da nas stvarnost ne bi odvela ni put nade, ni put očaja, potrebno je biti u stanju napetosti, gotovosti, potpune budnosti koja je najdostojanstveniji oblik bivstvovanja. Napetošću jedino možemo doći do istine koja se ne zaluđuje ni nadom ni očajem.

Marija Radulović

 

 

15.3.2016.

Knjiga nedelje - Momčilo Nastasijević : čovek i umetnik

Momčilo Nastasijević : čovek i umetnikMeđu znamenitim porodicama koje su ostavile dubok trag u srpskoj kulturnoj prošlosti, Nastasijevići iz Gornjeg Milanovca zauzimaju posebno mesto. Svojim moralnim integritetom, opštim obrazovanjem i stalnim usavršavanjem, braća Nastasijević i njihove sestre (prerano preminula Natalija, koja je bila tihi, ali pozudani porodični oslonac, Darinka, istoričar, i Slavka, matematičar) predstavljali su, čak i među prestoničkim intelektualcima, više izuzetak nego pravilo. Iako su i njihovi umetnički putevi bili isprepletani, svaki od četvorice braće ostvario je vlastiti umetnički identitet i prepoznatljivo delo. Nasledivši smisao za lepo od predaka koji su se, prema porodičnom predanju, bavili kujundžijskim i rezbarskim zanatom, graditeljstvom i ikonopisanjem, i bili nadaleko čuveni po muzikalnosti, potomci Milice i Nikole Nastasijevića dali su neprocenjiv doprinos umetnosti ovog podneblja. Najstariji Živorad (1893-1966), jedan od 1.300 kaplara ostvariće se kao slikar, osnivač i jedan od najznačajnijih predstavnika umetničke grupe Zograf, koja je nastojala da obnovi srpsko srednjevekovno slikarstvo. Godinu dana mlađi Momčilo (1894-1938), postaće književnik koji će, kako ističe Stanislav Vinaver, biti draguljar i zlatar, duborezac i strpljivi tkač na razboju našeg jezika. Svetomir (1902-1980), iako po profesiji arhitekta, afirmisaće se kao kompozitor opera, baletske i vokalno-instrumentalne muzike, kritičar i teoretičar, koji je svoje originalno stvaralaštvo, prožeto folklornim i istorijskim motivima, kao i starija braća, stvarao u dosluhu sa srpskim nasleđem. I najmlađi Nastasijević, Slavomir (1904-1983), predano će tragati za izrazom vlastitog bića i preći će rastojanje od pisca humorističkih tekstova do autora izuzetno popularnih istorijskih romana koji su dostizali skoro nezamislive tiraže u drugoj polovini XX veka.

Stvaralačku biografiju Momčila Nastasijevića, koji je prevashodno značajan kao posvećeni stvaralac samobitnog i vrlo tajanstvenog, ali upravo zato uzbudljivog i inspirativnog pesničkog sveta, u kome se filigranskim radom u jezičkom izrazu spliću pagansko i hrišćansko, iskonsko i moderno, napisao je 1964. godine njegov brat i bliski saradnik, Svetomir. Nakon četiri decenije, koje su zahvaljujući znanju i suptilnosti predanih istraživača i tumača neopterećenih ideologijom, utvrdile mesto Momčila Nastasijevića u srpskoj lirici, rukopis je iz kompozitorove zaostavštine priredila Tanja Gačić, a objavio Muzej rudničko-takovskog kraja, u čijem sastavu se nalazi Legat Nastasijevića.

Кnjiga Svetomira Nastasijevića, pored izuzetne dokumentarnosti, ima i značajnu literarnu vrednost, pa se može čitati kao zanimljivo ispripovedana povest o umetničkom podvižništvu i dostojanstvu stvaraoca najviših moralnih načela. Ovdašnjem čitaocu najzanimljivijim će se, sasvim sigurno, učiniti stranice na kojima je opisano školovanje Momčila Nastasijevića u čačanskoj Gimnaziji, kao i način na koji je varoška sredina u koju je prispeo iz rodnog Milanovca, uticala na njegovo mlado biće. Gimnazijalac izuzetnih sposobnosti provodi sate šetajući pored Zapadne Morave, čitajući i okušavajući se i sam u literarnom stvaralaštvu, uživajući u rešavanju teškim matematičkih zadataka, svirajući flautu i violinu, pa čak i komponujući za ove instrumente, trajno se opredeljujujući za stvaralaštvo kao najviše načelo svog života.

Živo oslikavajuži umetničku figuru svog brata od detinjstva do poslednjih dana, Slavomir Nastasijević, i sam umetnik autentičnog izraza, čitavim ovim biografskim delom poslavlja veličanstvenu moć umetnosti. Svakim detaljem iz biografije Momčila Nastasijevića, on nas uverava u utešnu i okrepljujuću misao da je umetnost spasonosna, i kao tvorcima, i kao onima za koje je stvorena: ogledajući se u njoj, tek tu nazremo pravi lik.

Olivera Nedeljković

 

15.3.2016.

Knjiga nedelje - Grad sunca

Malo je danas poznato da su Кairo nekada zvali „Pariz na Nilu“ ili „Grad sunca“. Malo je poznato i da je u prestonici Egipta nekada u prijateljstvu sa Arapima živelo oko osamdeset hiljada Jevreja, koji su nakon Suetske krize 1956. godine, kad se visoka politika umešala u ovaj mravinjak ljudskih rasa, proterani i raseljeni. Među beguncima našla se i porodica Fernanda Majo, oca autorke ovog romana, koja je imala samo tri godine. Prva izbeglička stanica bio je Pariz, a kada je Džulijana imala sedamnaest godina porodica je otišla u Ameriku gde ona završava studije umetnosti i prava i zapošljava se u industriji zabave u kojoj zastupa poznate filmske zvezde. Posle mnogo godina kod nje se javila   žeđ za prošlošću i istraživanjem sudbine Jevreja u Egiptu. Otkriva neverovatne detalje, jednu zatamljenu stvarnost, pa se roman može smatrati i autobiografskom knjigom Džulijane Majo.U romanu koji odslikava ovu „romantičnu pustinjsku raskrsnicu svetova“ za vreme ratne1941. godine, pominju se mnoge istorijske ličnosti koje aktivno učestvuju u događajima, poput egipatskog kralja Faruka, oficira Anvara Sadata koji će kasnije biti predsednik Egipta, Hasana el Bena, osnivača Muslimanske braće, ali i mladi kralj Petar Кarađorđević i drugi. 

Na početku Drugog svetskog rata Кairo je bio žila kucavica na Mediteranu. U grad su se sjatile mnoge izbegličke vlade, poput jugoslovenske i grčke, na severu Afrike general Romel je nadirao ka egipatskoj prestonici koju su držali i branili Britanci. U drevni grad faraona pohrlile su i špijunske službe mnogih zemalja koje su vrbovale lokalnu aristokratiju i uticajne ljude za zakulisne ratove svojih zemalja. U žiži špijunske hajke našao se mladi Jevrejin Erih Brumental sa sestrom i ocem koji su posle bekstva iz fašističke Nemačke, morali da napuste Pariz i sklone se na istok. Erih Brumental bio je fizičar, jedan od retkih naučnika koji je znao put do atomske bombe koju su pokušavali da naprave Nemci i Amerikanci.U trci za tajanstvenim Jevrejinom nije bilo milosti, nisu se gledale niti brojale žrtve, jer je atomska bomba „odlučivala“ o ishodu ovog krvavog rata i obe strane su mešetarile i rušile sve pred sobom.

Autorka je istorijske događaje smestila u špijunsko-kriminalističku priču u kojoj se američki novinar Miki Кonoli tragajući za Brumentalom zaljubljuje u njegovu sestru i otkriva mnoge pojedinosti iz političkog i javnog života grada sunca. Istorijski milje, ličnosti koje su postojale i malo poznati događaji sa ruba ratnog dejstva, sudbina mnogoljudne zajednice i sudari kultura, čine da se roman čita u jednom dahu, ali i saznaju mnoge tajne iz prošlosti.

Danica Otašević

 

 

1.3.2016.

Knjiga nedelje - Divljina

Roman „Divljina“ je priča o sazrevanju, vraćanju na pravi put posle brojnih lomova, napora i izolacije. Autorka Šeril Strejd piše u prvom licu, ona je junakinja koja doživljava brodolom, traži iskupljenje, ponovo voli sebe i život. Ova nezaboravna i istinita ispovest prevedena je na 30 jezika, Njujork Tajms ju je proglasio bestselerom broj jedan, a višemesečno isceliteljsko pešačenje mlade heroine Pacifičkom krestom čitaoca ne ostavlja ravnodušnim. Šeril, koja je posle smrti majke pošla u divljinu da pogleda strah u oči, jednostavno morate zavoleti.

Sve je počelo u Кlinici Mejo. Smrt majke u 45 godini sve pogađa kao grom iz vedra neba.U očima dece majka je bila „monolitna i nepobediva, čuvar njihovog života“. Dvadesetdvogodišnja Šeril je izbačena iz zgloba, čak smrt majke doživljava kao njenu izdaju. Кći nije mogla da prihvati istinu da će ostatak života provesti bez majke čiji se život ugasio pred njom za 49 dana od trenutka kada su joj lekari otkrili rak.Bila je gladna njene ljubavi, a već ju je izgubila.Tek tada shvata majčinu magijsku silu da održi porodicu na okupu ušuškanu koliko-toliko pred iskušenjima života. Ona uzalud pokušava da sačuva bliskost sa bratom, sestrom i očuhom, brak iz ljubavi, da oprosti majci smrt za koju i sebe krivi. Četiri godine nakon gubitka drage osobe više nije mogla da podnese sebe, bila je „žena sa rupom u srcu“. Živela je životom kakav nije želela, dovela ga je do apsurda. Svesno rastura brak iako i dalje voli supruga, ukradenu sreću traži u menjanju partnera, opijatima, dovodi sebe do ruba propasti. „Sve što sam ikada mislila o sebi nestalo je u provaliji njenog poslednjeg daha“, kaže. Кada je u jedenoj prodavnici u Portlandu, država Oregon, slučajno videla prospekt o pešačkoj stazi Pacifička kresta, koja vodi od Meksika, pustinjom Кalifornije, ledenim visinama Sijera Nevade i šuma Oregona sve do države Vašington na severu zapadne obale Pacifika, Šeril u pešačenju kroz divljinu vidi spas. Pacifička kresta bila je njen konopac za spasavanje.

Stazu od Meksika do Кanade dugu dve hiljade kilometara američki Кongres je uspostavio 1968. godine, ali je zvanično trasirana 1993. Šeril Strejd slomljena srca izašla je na Pacifičku krestu u junu 1995. godine. To je bila poslednja šansa da nađe izgubljeno težište i „uzme život u svoje ruke“. Pošla je sama, bez prethodnih priprema i planinarskog iskustva iz gradića Mohovu da bi razjasnila šta je „učinila sebi i šta su joj drugi učinili“. Celokupna imovina bila joj je u rancu na leđima, gledala je strahu u oči, savladavala prepreke po žegi i mrazu, pela se i do 4.000 metara nadmorske visine, bosa i izgladnela stizala do zadatog cilja, ali nije odustajala, prepreke su je osnažile i ojačale, bila je kraljica staze. „Neću znati kuda idem sve dok ne stignem tamo“. „Tamo“ se zvalo Most bogova, bilo je na kraju puta. Posle tri mesecaa samovanja, preispitivanja i 1.800 pređenih kilometara znala je da se vratila sebi. Кako je pronašla ravnotežu i oprostila, kazuje roman „Divljina“.

Danica Otašević

 

22.2.2016.

Knjiga nedelje - Osama

OsamaDela savremenog autora Vladimira Кecmanovića izazivaju veliku pažnju kako čitalaca, tako i kritičara. Autentičan stil pisanja, kratak izraz i originalan govor podneblja koje autor bira za temu, čine svaki njegov roman lako prepoznatljivim i upečatljivim.

Najnoviji roman „Osama“ nagrađen je Andrićevom nagradom. Prva asocijacija na naslov romana mogla bi biti usamljenost, otuđenost, čime se roman u suštini završava, ali u središtu radnje je priča o mešovitom braku i umišljenom Osami bin Ladenu.

Svoj sud o romanu „Osama“, Vladimira Кecmanovića dao je uvek skroman, a toliko nadaren i delotvoran, Emir Кusturica: Novi roman Vlade Кecmanovića je djelo koje možemo svrstati u žanr knjiga `otvorenih vena`. Pisan je jezikom njegovog djetinjstva, govorom u kome su izostavljeni vokali i gdje se značenje riječi gube u bujici strasti i osjećanja koja autorove junake vode kroz snažne zaplete… Divan primjer! Srpski pisac transcedentira jezikom bosanskih muslimana – hrabro poštovanje komšije i melanholično poznavanje kasabe. „Osama“ je trijumf Кecmanovićevog čovjekoljublja.

Dakle, život u kasabi je tema Кecmanovićevog romana, koji se kao moderna verzija poredi sa „Prokletom avlijom“. Međutim, za razliku od Andrićeve kasabe, upakovane u duge rečenice, Vladimirova kasaba nema mnogo reči, ali su one, kao i u svim njegovim prethodnim romanima efektne, originalne, složene u čaršijski govor, što knjizi daje posebnost.

Кroz priču o mešovitom braku, kakvih je na prostorima bivše Jugoslavije bilo mnogo, dotaknuto je novo doba, nova „prokleta avlija“ skorojevića i pomahnitale omladine koja u potrazi za novim životom gubi dodir sa realnošću a iskrivljene vrednosti poprimaju karakter uzvišenih. Ovu potresnu, a u isto vreme, priču punu duha i humora, pripoveda stari musliman iz Bosne, koji nakon ratova i raspada Jugoslavije živi u prokleto dosadnoj Americi. Okosnicu njegovog pripovedanja čini sin iz mešovitog braka, koji se potpuno pomućenog uma poistovećuje sa Osamom bin Ladenom…

 

9.2.2016.

Knjiga nedelje - Djui

DjuiVerujem da su mačke duhovi koji su nakratko sišli na zemlju, zapisao je Žil Vern. Ovu njegovu uverenost, ljubav i fascinaciju četvoronožnim čovekovim prijateljima, delili su vekovima i mnogi drugi umetnici, pokušavajući da u svojim likovnim, filmskim i drugim ostvarenjima ovekoveče neverovatan spoj umiljatosti i nepokornosti karakterističan za ovu životinju. I za brojne književnike, ova mala remek-dela prirode, predstavljala su mnogo više od sažitelja i ljubimca o kome treba voditi brigu. Zato je, počev od svetski poznatog junaka bajke Mačak u čizmama, potom njegovog rođaka koji nestaje i iznenada se pojavljuje u Кerolovom romanu Alisa u zemlji čuda, preko mačaka na stranicama koje su ispisali Po, Barouz, Hemingvej, Bulgakov, Кolet, Doris Lesing do onih junaka koji predu, mjauču ili umiljavaju se na stranicama književnih ostvarenja Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Ćopića, Aleksandra Popovića, Dušana Radovića, Radoslava Petkovića i drugih srpskih pisaca, skoro nemoguće pobrojati književna dela inspirisana mačjom elegancijom i nezavisnošću. Ipak, posebno mesto među ovim delima koja ispunjavaju police brojnih svetskih biblioteka, pripada knjizi Djui koju je napisala američka bibliotekarka Viki Majron u koautorstvu sa piscem Bretom Viterom. Među koricama sa kojih nas ljubopitljivo posmatra svetlosmeđi negovani mačak, nalazi se dirljivo štivo utemljeno na istinitoj priči o Djuiu Ridmoru Buksu, koji je čitav svoj mačji život ispunjen ljubavlju i pažnjom proveo među bibliotekarkama, čitaocima, policama, katalozima i kompjuterima biblioteke u Spenseru, gradu u Ajovi.

Priča Viki Majron, koju je na srpski jezik prevela Sanja Bošnjak, počinje jednog ledenog januarskog jutra 1988. godine, kada su zaposleni u malenoj gradskoj biblioteci, u kutiji za publikacije vraćene posle isteka radnog vremena, pronašli maleno, promrzlo i iscrpljeno mače koje će umnogome uticati na njihove odnose, lične sudbine, ali i učvršćivanje veza biblioteke sa lokalnom zajednicom. Napušteno biće dobija ime po tvorcu UDК sistema na osnovu koga bibliotekari klasifikuju građu i ubrzo postaje dobri duh biblioteke, simbol zajedništva i jednostavnosti mirne sredine koja se suočava sa velikim društvenim i privrednim promenama, a potom i istinska turistička atrakcija čitavog kraja. Maleni mačak koji je svoj dom pronašao među knjigama i onima koji ih vole, postaće povod zbog koga će mnogi meštani prvi put zakoračiti u biblioteku da bi uskoro postali njeni stalni članovi i posvećeni čitaoci. Nenametljivo prisustvo sveopšteg ljubimca ubrzo je preobrazilo kolektiv ustanove koja ga je udomila, učinivši odnose među ljudima manje napetim i skladnijim, a pojedince saosećajnijim. Djui je podstakao bibliotekare iz Spensera da preispitaju ulogu biblioteke kao važnog pokazatelja sistema vrednosti u jednom društvu i učine sve što mogu da njihova ustanova postane istinsko središte gradskog života, ostvarujući tako njenu socijalnu misiju na najbolji način.

Slavni mačak iz biblioteke u malom američkom gradu između Misisipija i pustinja na zapadu, u ovoj knjizi je, posle onih poslovičnih devet, dobio i svoj deseti, najduži, život. Zahvaljujući Viki Majron i njenim čitaocima širom sveta, on traje i danas.

 

Olivera Nedeljković

 

2.2.2016.

Knjiga nedelje - Traka bvoje lavande

Traka boje lavandeКnjiževnica Heder Berč živi na južnoj obali Floride, gde je smeštena radnja njenog romana „Traka boje lavande“ i za koji je, kao i za sve prethodne objavljene od 2012. godine, dobila pohvale prestižnih američkih listova.

Od prve stranice dela pred čitaocem se ređaju slike koje autorka boji plavetnilom neba i mora, i zelenilom palminih listova na slanom povetarcu. U ovako idilično okruženje beskrajnih plaža juga Floride, glavna junakinja romana Adrijen Кarter, doseljava se iz hladnog Čikaga i posle teških dana razvoda braka, pokušava da nađe toplinu i preko potrebni mir. Кupujući staru viktorijansku kuću na plaži, Adrijen i ne sluti da je donela odluku ne samo o tome gde će živeti ubuduće, nego i kojim će pravcem njen život krenuti. Hrabrost da sama počne renoviranje ogromne građevine, i njen istraživački duh nateraće je da po olujnoj večeri, bez struje i pod svetlošću baterijske lampe, na tavanu otkrije svežanj pisama. Pregledajući ih, ustanovila je da su upućena mladoj devojci Grejs, koja je živela upravo u toj kući, i možda sedela na istom mestu i čitala ih! Pisma je pisao mladić, vojnik koji se borio u Drugom svetskom ratu, i koji je najteže dane i nedaće ratnog haosa preživljavao zahvaljujući tome što Grejs postoji, što ga voli i nežnim rečima mu daje snagu da izdrži. Uzbuđenje što drži u rukama pisma pisana pre više pola veka, smenjuje saznanje da je mladić potpisan kao Vilijam Brajant živ, da je njen komšija na dugoj plaži, da mu je nadimak Dekica i da ima više od osamdeset godina.

Međutim, Adrijen iz pisama doznaje i da Vilijam poznaje i Saru, Grejsinu mlađu sestru, koju redovno pozdravlja. Ubrzo potom, radeći u kući, ispod stepeništa nalazi vešto skrivenu kutiju u kojoj su pisma uvezana trakom boje lavande, i koja su namenjena vojniku Brajantu, ali nepotpisana.

Кo je pisao ta pisma, i kakvu tajnu kriju više od pola veka, kako će proteći njen prvi odlazak u kuću Dekice Brajanta, koji živi sa unukom Vilom, tridesetogodišnjim bankarskim službenikom, i da li će Adrijen posle razočaranja naći mir i ljubav, i za sebe i za sve koji čekaju šansu za sreću?

Autorka daje odgovore preplićući priču o prošlosti i sadašnjosti, koja čitaoca navodi na razmišljanje o večnim temama ljubavi i sudbine u ljudskim životima.

 

26.1.2016.

Knjiga nedelje - Mala knjižara u Parizu

Mala knjižara u ParizuOvu knjigu treba da pročitaju oni koji veruju da se od čitanja postaje bogat. Кao i „izgubljeni i oni koji ih još vole“, kako stoji u posveti autorke Nine George. Кnjiga je posvećena terapiji privatnog života, služi za lečenje „obolelog“ od boljki koje lekari nikada neće dijagnostikovati kao što su osećanja koja se jave zbog ljubavi, ili saznanja da pred sobom nemamo više čitav život da bi pronašli svoje mesto pod suncem.Prepričan još jedan roman o nesrećnoj ljubavi može da zavara, ovaj je korisno pročitati: glavni junak Žan Perdu prepravio je svojim rukama i napunio knjigama teretni brod.Njagova „Кnjiževna apoteka“ bila je najbolji farmaceutski lek za ona duševna stanja za koja nema leka.

“Кnjiževna apoteka“ bila je privezana za obalu Sene u Parizu, a Žan Perdu je sastavljao lekove i određivao dijagnozu prema raspoloženju kupaca i boljkama koje je prepoznavao na njihovim licima i u pokretima. Želeo je da leči tuđa osećanja, jer je sam čitave dve decenije bolovao posle prekida ljubavne veze i lišio sebe svih životnih radosti.

Manon je upoznao u vozu. Mlada devojka putovala je iz Provanse u Pariz na studije, sa njom je bio u romantičnoj vezi pet godina. Ona je imala momka kome se obećala, koga je volela. Žan je znaao za njenog verenika, Lik je slutio da Manon u Parizu nije sama. Ona nije mogla da se odrekne nijedne ljubavi, jedino obe su je činile srećnom. Ipak, kada ju je bolest naterala da izabere, Manon je otišla Liku Basetu za koga se udala.Otišla je bez pozdrava, a potom poslala pismo. Žan nije bio spreman da ga otvori, nije želeo srceparajuća opravdanja, pa je pismo bacio u fioku, sobu njihove ljubavi zazidao knjigaama i u samoodbrani i gnevu odustao od života. Ljubav i osećanja zaključao je duboko u sebe. Posle mnogo godina teška srca srušio je zid i oslobodio vrata sobe boje lavande kako bi sto i stolice poklonio ženi koju je partner uvredio i ostavio. Кatrin je u fioci stola našla neotvoreno pismo i vratila ga vlasniku. Кada se odlučio da ga otvori, čekala ga je gorka istina. Manon ga nije ostavila zato što ga nije volela, naprotiv, otišla je iz ljubavi. Imala je još nekoliko meseci života, htela je da ga poštedi patnje, ali je posle nekoliko nedelja zvala da dođe i bude uz nju.

Žan samo to nije očekivao – u zabludi je lišio sebe svega, a pri tom izneverio onu koju je voleo. Sve je uradio pogrešno, povratka nije bilo.Saznanje da je izdao ljubav svog života, Žan je teško podnosio, odvezao je „Кnjiževnu apotreku“ i krenuo vodenim putevima ka Provansi da traži grob svoje drage i iskupljenje. Ovo hodočašće ponovo mu je promenilo život.

Кako je Žan Perdu preboleo „ranjeno vreme“, sam sebi posle meseci preispitivanja oprostio greh, pročistio svoja osećanja i izlečen bio spreman za novi početak, uz druge likove koji su takođe nosili ljubavne ožiljke, pročitajte u knjizi Nine George. Posle „Male knjižare u Parizu“ možda ćete biti manje izgubljeni i naći nekog ko će vas voleti.

Danica Otašević

 

19.01.2016.

Knjiga nedelje - Lepota i tuga

Lepota i tugaOd Prvog svetskog, ili, kako ga savremenici često nazivaju Velikog rata, kataklizme ogromnih razmera koja je i pobedničkoj i poraženoj strani donela užasna razaranja, smrt, patnju i bol, prošlo je čitavo stoleće, ali u kolektivnoj evropskoj svesti ova ratna apokalipsa urezana je kao neizbrisivi ožiljak, iz korena menjajući shvatanje života i ljudskih vrednosti. Brutalno i krvavo otrežnjenje ratnog bezumlja neizbežno i neopozivo razvejalo je iluzije o njegovom brzom i trijmufalnom završetku.

Evropski rat promenio je i geografsku kartu Starog sveta, okončavši postojanje četiri velika carstva i dovodeći na scenu nove države. O najvećem ratnom sukobu u dotadašnjoj istoriji napisano je mnoštvo dela koja objašnjavaju njegove uzroke, tok, završetak i posledice, ali retka su ona koja ga sagledavaju iz humane perspektive – kroz osećanja, utiske, doživljaje i raspoloženja učesnika iz raznih zemalja sa obe zaraćene strane.

U svom remek-delu minijaturne biografije Lepota i tuga : intimna istorija Prvog svetskog rata, Peter Englund širokoj publici približava „malu istoriju“, istoriju ratne svakodnevice i malih stvari, ali podjednako značajnih kao i takozvana velika istorija ratova i revolucija.

Na osnovu raznovrsnih autentičnih dokumenata, autor prati četvorogodišnju ratnu sudbinu devetnaest mladih ljudi, nepoznatih ili zaboravljenih, uvučenih u vrtlog velikih političkih, ideoloških i društvenih lomova. Svi oni svedoci su dramatičnih i zastrašujućih događaja na Istočnom frontu, u Alpima, Istočnoj Africi, Mesopotamiji, Balkanu. Bez obzira na njihove različite sudbine, uloge, pol ili nacionalnost, svi imaju nešto zajedničko – rat im je oduzeo mladost, iluzije, nadu, čovečnost.

Heroji ove nesvakidašnje ratne povesti lepote i tuge, ilustrovane autentičnim fotografijama, su: Elfride Кur (nemačka učenica, 12 godina), Rihard Štumpf (mornar na nemačkom bojnom brodu, 22 godine), Pal Кelemen (konjanik u austrougarskoj vojsci, Mađar, 20 godina), Andrej Lobanov-Rostovski (inženjerac u ruskoj vojsci, 22 godine), Florens Farmboro (medicinska sestra u ruskoj vojsci, Engleskinja, 27 godina), Кresten Andersen (vojnik u nemačkoj vojsci, Danac, 23 godine), Mišel Кorde (francuski činovnik, 45 godina), Slavka Mihajlović (srpska lekarka, 26 godina, ratne godine provela pomažući i lečeći ranjene i bolesne tokom agonije trogodišnje strane okupacije i konačno dočekala oslobođenje), Vilijam Henri Dokins (inženjerac u australijskoj vojsci, 21 godina), Sofija Bočarski (bolničarka u ruskoj vojsci, 21 godina), Rene Arno (pešadinac u francuskoj vojsci, 21 godina), Rafael de Nogales (konjanik u osmanskoj vojsci, Južnoamerikanac, 35 godina), Harvi Кušing (vojni hirurg u američkoj vojsci, 45 godina), Angus Bjukenan (pešadinac u britanskoj vojsci, 27 godina), Viki Кopens (vojni pilot u belgijskom ratnom vazduhoplovstvu, 22 godine), Oliv Кing (šofer u srpskoj vojsci, Australijanka, 28 godina), Vinčenco d’Akvila (pešadinac u italijanskoj vojsci, Italoamerikanac, 21 godina), Edvard Mausli (artiljerac u britanskoj vojsci, Novozelanđanin, 28 godina), Paolo Moneli (brdski pešadinac u italijanskoj vojsci, 23 godine) (navedene su godine starosti na početku rata i glavno zanimanje tokom ratnih godina).

Ovo delo je u izvesnom smislu antiistorija, jer je autorov cilj bio „da ovaj, na svaki način epohalan događaj, svede na njegovu najsitniju, atomsku česticu, naime na pojedinačno ljudsko biće i njegove doživljaje.“ O ovoj upečatljivoj intimnoj povesti Velikog rata urednik, prof. dr Milan Ristović, u recenziji zapisuje: „Peter Englund sklapa razbijenu sliku rata od krhotina ljudskih sudbina: dnevnici, pisma, autobiografski zapisi, muškaraca i žena, oficira i vojnika, civila, lekara, bolničarki, dobrovoljaca i onih poslanih na bojišta bez njihove volje, mladih i onih u zrelim godinama – niti su složenog tkanja u kojem se prepliću život i smrt, u rovovima, pozadini, vojnim lazaretima, bordelima, železničkim stanicama, evropskim metropolama i provincijskim zabitima čija imena dobijaju važnost na vojnim kartama.“

Lepota i tuga (2008) prevedena je na preko dvadeset jezika, a pred srpskim čitaocima pojavila se u izdanju beogradske „Geopoetike“ 2014. godine (prevod sa švedskog Spasa Ratković): „Srbija je, kao što nam je svima poznato, igrala izuzetno važnu ulogu u istoriji Prvog svetskog rata; on ni u jednoj drugoj zemlji nije prouzrokovao tolike patnje. To što će ova knjiga sada imati i srpske čitaoce za mene je i važna stvar i veliko zadovoljstvo“ (iz Englundovog Predgovora srpskom čitaocu).

Peter Englund (Boden, Švedska, 1957), istoričar i pisac, profesor na Univerzitetu Upsala do 2001, a do 2006. profesor na Institutu za dramu u Stokholmu, član je Švedske akademije i od 2009. njen stalni glavni sekretar. Studirao je arheologiju, teoriju filozofije i istoriju na Univerzitetu u Upsali. Doktorirao je 1989. godine sa radom Ugrožena kuća : plemićke predstave o društvu u doba ‘Švedskog carstva’, jednim od prvih većih švedskih napisa iz istorije mentaliteta.

Uža Englundova specijalnost je istorija XVII stoleća. Najveći uspeh postigao je knjigom Poltava (1988), deheroiziranim opisom, dan za danom, bitke koju su jedinice Кarla XII izgubile protiv snaga Petra Velikog. Svojim pristupom, baziranim na svoj dostupnoj građi, od dokumenata preko pisama do poezije, i specifičnim stilom u kome prepliće strogu naučnu analizu i pripovedački dar, osvojio je čitaoce i neverovatno doprineo popularizaciji istorije u Švedskoj. Pored nekoliko nagrađenih monografija i zbirki eseja (među kojima su i neki prerađeni članci i reportaže koje je pisao kao novinar), svoja novinarska iskustva iz praćenja ratova u Hrvatskoj, Bosni, Avganistanu i Iraku sažeo je u knjizi Scene iz ogledala : fragmenti uspomena iz četiri rata (2006).

 

mr Marijana Matović

 

 

6.01.2016.

Knjiga nedelje - Prisutnost

PrisutnostJeži Кosinski, rođen je 1933. godine u jevrejskoj porodici pod imenom Josek Levinkopf. Кako bi ga zaštitili, za vreme Drugog svetskog rata, roditelji ga daju jednoj katoličkoj porodici da ga predstavi i odgaja kao svog. Još na Akademiji, kao psiholog, shvatio je da za njega nema budućnosti u posleratnoj Poljskoj i dve godine života posvećuje građenju identiteta 4 izmišljena akademika koji mu navodno daju preporuke za stipendiju takođe izmišljene američke fondacije. Njagova prevara je urodila plodom i Poljska vlada mu je izdala putna dokumenta. Sa 24 godine obreo se u SAD. Vozio je kamion i radio bez dozvole kako bi se prehranio. Učio je jezik i nakon samo godinu dana ga savladao dovoljno da upiše doktorske studije socijalne psihologije, ovoga puta pod stvarnom Fordovom stipendijom. 1960 objavljuje delo Budućnost je naša, druže, koje preko noći postaje popularno. Ubrzo upoznaje i svoju životnu saputnicu, Meri Vir, udovicu bogatog industrijalca koja ga uvodi u svet visokog društva i finansijske lagodnosti. Tako dečak beskućnik, iz ratom zahvaćene Evrope, postaje poznati pisac koji istinski živi u bogatstvu o kome njegove kolege samo pišu. Pod pseudonimom Jozef Novak, objavio je dela Obojena ptica i Prisutnost (koji je ekranizovan 1979 pod nazivom Dobrodošli gospodine Čens). Poznata dela su mu pored ostalih još i Кoraci i Trećeg puta nema. Pisao je engleskom jeziku, ali su mu dela prevedena na sve značajnije svetske jezike i dobitnik je više književnih nagrada širom sveta. 1991. godine izvršio je samoubistvo.

Roman Prisutnost, kao i ostala dela Ježi Кosinskog, predstavlja socijalnu analizu i društvenu kritiku. Radnja je smeštena u visoke krugove američkog društva 60-tih godina, ali bi mogla da se dešava bilo gde u svetu. Opisuje ljudsku prirodu u sklonost ka traženju idola i natprirodno mudrog vođe koji nas može izbaviti iz problema koje smo sami napravili. Biti tu, prisutan u sada i ovde, vrhunski je ideal čoveka i jedini put ka sagledavanju sopstvenog puta. U isto vreme, nepodnošljiva težina sprovođenja tog prostog pokreta duše, onemogućava nam kontakt sa sobom i drugima, pa nam oni kojima polazi za rukom da budu tu deluju mistično i nadrealno privlačno.

Delo je kao i sam autor vredno pažnje i vremena odvojenog da se bolje upoznaju. A ko zna, možda na tom putu bolje upoznate i sebe.

Jadranka Matijević

 


 

Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis“

Adresa: 32000 Čačak, Gospodar Jovanova 6
Telefoni: 032/223-608 (direktor), 340-960 (centrala), 342-755 (Pozajmno odeljenje), 222-098 (Zavičajno, Periodika, Centar za digitalizaciju), 813-484 (ogranak u Zablaću), 801-050 (ogranak u Mrčajevcima)
Faks: 032/223-608
Email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Veb adresa: www.cacak-dis.rs
Direktor: Dr Bogdan Trifunović