Savremena Nadežda Petrović

Programom Život kao zaveštanje Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis" obeležila je 3. aprila, vek od smrti Nadežde Petrović, rođenjem Čačanke, svestrane umetnice nesputane slobode,  visokog moralnog integriteta  i rodoljubivog duha koji je bio otvoren i za druge narode i njihove kulture, humaniste i heroine. 

Rodni grad, s ponosom i divljenjem, neguje uspomenu na Nadeždu Petrović, rodonačelnicu srpske moderne likovne umetnosti, prvu ženu fotografa, začetnika likovne kritike, osnivača i dobrog duha umetničkih i patriotskih društva, pokretača prve jugoslovenske umetničke kolonije, prosvetitelja, vidara nacionalnih rana i vojnika, kako njenu angažovanost sažima istoričar umetnosti Lazar Trifunović. Na dostojan način, svojom ukupnom delatnošću to već decenijama čine čačanske institucije kulture, u prvom redu Umetnička galerija koja nosi njeno ime, potom Narodni muzej, Кolo srpskih sestara,  ali i sve one organizacije i pojedinci koji razumeju vrhunske dosege dela ove umetnice i neprocenjivost njene lične žrtve. Ovim svečanim događajem, tačno na dan kada je slikarka kao ratna bolničarka preminula od pegfavog tifusa u bolnici u Valjevu, i čačanska Biblioteka im se pridružila se u obeležavanju godišnjice njenog tragičnog stradanja.

 

Ovim povodom, pred brojnom publikom okupljenom u Galeriji Narodnog muzeja, biblioteka je osvetlila manje poznate detalje iz impozantnog stvaralačkog opusa Nadežde Petrović. Iako su njena biografija i njeno slikarsko delo do detalja proučeni,  dugo nije bila poznata činjenica da se ova angažovana umetnica bavila i književnim stvaralaštvom i da je početkom veka napisala dramu „Vojvoda Micko Porečanin,” inspirisana patnjom naroda u južnim krajevima. O nastanku ovog dela prve podatke objavila je istoričar umetnosti Кatarina Ambrozić. U njenoj zaostavštini poverenoj na čuvanje Biblioteci grada Beograda, pronađen je deo autografa kombinovan sa prepisom slikarkinog dramskog teksta, koji je pre deset godina za objavljivanje priredio prof. dr Dušan Ivanić. Uz literarno stvaralaštvo Nadežde Petrović, ovom prilikom ukratko je predstavljen i književni rad njenih bližnjih: oca Dimitrija,  sestara Milice i Anđe i brata Rastka, koji je bio književni prevratnik svestan svog prevratništva i strastan stvaralac čija su interesovanja bila ogromnog raspona. Bibliotekari Marija Radulović i Ljubiša Ćirković nadahnuto su kazivali odabrane odlomke iz njihovih ostvarenja koja se čuvaju na policama Zavičajnog odeljenja čačanske Biblioteke.

 

Beogradski dom u kome su se formirali mladi Petrovići bio je prostran i svetao sa odnegovanom baštom. Prolaznici su često zastajali pored otvorenih prozora kuće Petrovića u Ratarskoj ulici broj 32 slušajući muziku koja je dopirala iz kuće i gledajući police sa hiljadama knjiga. Poput porodice Jove Ilića, Nastasijevića i dom Mileve i Mite Petrovića bio je važna tačka u kulturno umetničkoj topografiji prestonog grada, svojevrsno stecište intelektualaca i nezvanični umetnički klub starog Beograda u koji su svraćali Ivo vojinović, Ivo Ćipiko, Ivan Meštrović, Jovan Skerlić, Sima Matavulj, Branislav Nušić, Jovan Cvijić, Isidora Sekulić, Dragutin Dimitrijević Apis i pesnik Vladislav Petković Dis. Na ove i mnoge druge pojedinosti iz umetničkog i društvenog angažovanja Petrovića ukazala je Olivera Nedeljković, bibliotekar Zavičajnog odeljenja. „U našoj kući nikad sami hleba nismo jeli“ pričala je Ljubica Luković, jedna od darovitih kćeri Petrovića.

 

Ljubica Luković zabeležila je ovo sećanje na Disa: „Gospođo Mileva, dozvolite da uzaberem jednu od vaših ruža! Oženio bih jednu od vaših kćeri koja se za mene odluči. Osećam da bih sa tom izabranicom bio srećan...“ Majka je Disovo udvaranje odbijala rečima „Ne dragi moj pesniče, u ovom vrtu za tebe nema ruže“

Na večeri zavičajnog sećanja na Nadeždu Petrović izdvojeni su najinteresantniji podaci iz bogatog društvenog života ove članova ove znamenite porodice, koji su kao prosvetni radnici zajednički život započeli u Čačku, da bi se odselili najpre za Кaranovac, a potom 1884. godine i za Beograd. Petrovići su kao vrsni pedagozi negovali umetnički razvoj svoje dece, podržavali individualnost svojih naslednika, ali i  njihovu odanost porodici i srpskom narodu. Priču o Petrovićima, koji su dali veliki doprinos srpskoj kulturi i istoriji, upotpunila je i prezentacija fotografija iz živopisnog i bogatog porodičnog albuma. 

Program, organizovan u okviru 52. Disovih svečanosti,  završen je uspelim nastupom dramske umetnice Vesne Pavlović. Ona je čačanskoj publici izvela potresan, predsmrtni monolog Nadežde Petrović, nastao dramatizacijom odlomka iz romana Vreme smrti Dobrice Ćosića, koji je Nadeždu Petrović nazvao svevremenim divnim ženskim čudom.